Iako im je prirodno stanište divljina i narav divlja, priroda nam često daje primjere koliko smo u biti povezani i koliko druga bića ovise o nama i kako moramo brinuti za njih… Foxie je imala sreću da ju je pronašla obitelj Krsnik iz Krapine i podarila joj novi život. U nastavku pročitajte što nam je ispričala Michelle o ovom neobičnom prijateljstvu:
Kako ste došli do lisice?
Na Uskrs smo išli sa psima u šetnju po šumi i malo dublje u šumi izvan rupe pronašli smo malu bebicu lisice, s tim da kad smo ju pronašli nismo znali o kojoj se životinji radi nego smo nazvali jednu osobu koja se razumije u životinje, poslali fotku i saznali da se radi o bebi lisice staroj otprilike do 10 dana. Mladunče je bilo jako slabo i promrzlo, te smo dobili informaciju da tako mala izvan rupe traži hranu jer nema mamu. Uzeli smo ju doma i krenuli u avanturu zvanu Foxie.
S čime ste ju hranili i kako ste vodili brigu o njoj?
Krenuli smo ju hraniti na flašicu s mlijekom, ali je bila premala i mogla je jesti jedino na našem dlanu ili na špricu. Po noći smo se budili i naizmjence ju hranili. Otpočetka je jela samo mlijeko a kasnije smo joj uzimali junior vrećice za mačke a kasnije joj kuhali meso i jetrica. Brzo se navikla na tu finu hranu pa je i dan danas izbirljiva jede samo kuhano i pečeno meso. Što se tiče obavljanja nužde, imala je svoj kutak na koji se brzo naučila.
Kako se ponašala? Da li je bila zatvorena?
Odmah se naviknula na nas i naše ljubimce (imamo pse, mačke, zečeve, hrčke, konje ) i ostale životinje na nju. Mazila se s nama, igrala sa psima, jako je voljela raznositi čarape po kući i skrivati ih. Kada nije bila gladna hranu je “zakopavala” po kutovima kuće. Ona se sama voljela skrivati pod dekama. Dok je tek došla bila je s nama u kući, imala je svoj mali kavez u kojem je bila preko noći i preko dana kada nikoga nije bilo doma. Često je s nama hodala kod bake na nedjeljni ručak. S vremenom kako je narasla jedne prilike pronašla je otvoreni prozor koji je kod terase a terasa odmah na ulazu u šumu i otišla. Nije je bilo 2 dana, mislili smo da se nikada više neće vratiti i da će nas zaboraviti. No, došla je nakon 2 dana. I od tada dolazi svaki dan, po hranu, na maženje i igranje. Ponekad ostaje samo kratko, nekad prespava i rano ujutro ode a nekada ostane pola dana. Iako se pripitomila i sprijateljila sa nama, Foxie je dosta plašljiva i jako se boji nepoznatih ljudi. Nemamo ograđeno dvorište i okruženi smo šumom pa sada Foxie ima potpunu slobodu. Susjede nemamo pa nismo u nekoj brizi da napravi nekome štetu.
Ima li neka posebna anegdota vezana us Foxie?
Ima ih nekoliko, recimo u jednom trenutku je bila s nama a već smo ju u drugom trenutku svi tražili, cijelu kuću pretražili da bi ju na kraju našli kako spava na krevetu zavučena pod deku. Ili kada sam išla jest i taman otvorila frižider i ona zgrabila konzervu u kojoj je bio grah i odnijela da jede. Također se jedne prilike, dok je Tata zaspao uz TV u dnevnom boravku i na stoliću ostavio novčanik i mobitel, prišuljala i uzela novčanik, sreća nije ga daleko odnijela. Zatim je mami dok ju je vani hranila pokušala „ukrasti“ mobitel koji je odložila sa strane i zbrisati s njime 😊 Sve u svemu Foxie nam je unijela jednu novu radost u živote i neizmjerno smo joj zahvalni na tome!
Foxie ima i svoj Instagram profil pa ju slobodno zapratite: 🧡Foxie🧡
